Promena stavova u oblasti tehnologije – transformisanje stručnjaka u poslovne ljude

14 nov 2018

Maria Anselmi, Group Data Director

Devet od deset najbogatijih ljudi na svetu sa Forbsove liste su ili inženjeri ili imaju neki oblik tehničkog obrazovanja. Ogromnom većinom startap kompanija takođe rukovode specijalisti za tehnologiju koji su razvili poslovnu ideju. To su ljudi koji ne samo da razumeju probleme poslovanja, već takođe znaju kako da ih otklone.

Zahvaljujući ličnom iskustvu savetovanja osnivača startap kompanije iz oblasti medicine, znam kako pravi inovatori rade. Radna snaga ove mlade kompanije sastojala se od samo troje ljudi: visoko kvalifikovanog doktora medicine i dva inženjera. Ogorčeni dugotrajnim postupkom vaskularnog ultrazvuka, smislili su mnogo brže rešenje. Napravili su prenosivi uređaj koji je pružao iste rezultate proračunom razlike u pritisku u određenim delovima tela. Taj novi proces je bilo moguće obaviti za samo nekoliko minuta na bilo kojoj lokaciji, bez potrebe da pacijent poseti bolnicu. Ova mala grupa ljudi je upotrebila svoje stručno znanje iz medicine i analitike i pronašla je i problem i praktično rešenje.

Milijarderima i osnivačima novih preduzeća zajednička je sposobnost da postave fokus na poslovnom usmerenju, a ne na specijalizaciji. U industriji tehnologije to je veoma retka osobina i kompanije koje je ne podstiču, ne uviđaju skriveni kapital.

U svetu tehnologije, kao i u drugim oblastima, čini se da postoji trajni dualizam između specijalista i generalista. Specijalisti su stručnjaci, dok su generalisti poslovni ljudi. Ta podela potiče iz industrijske revolucije kada su se zadaci delili da bi se povećala efikasnost rada i da bi bilo jednostavnije zameniti zaposlene – poprilično kao što je slučaj sa delovima mašine. Što je uža specijalnost znanja ljudi, lakše ih je zameniti.

Danas je naše društvo opsednuto hiperspecijalizacijom tako da se i zaposleni i rukovodioci žale da su njihove organizacije podeljene na međusobno izolovane segmente. I pored toga, većina rukovodilaca ističe značaj definisanja uloga i položaja na osnovu aktivnosti koje se obavljaju. Ta navika je toliko duboko ukorenjena da takođe imamo običaj da se označavamo etiketama za (stvarnu ili zamišljenu) korist drugih.

U praksi su mnoge studije pokazale da svako od nas ima sposobnost da bude specijalista ili generalista. Mogli bismo reći da je prostor između usmeravanja na specijalizovano i na opšte znanje izvesni kontinuum mogućnosti. Naš položaj u tom prostoru se određuje okolnostima.

Takođe je istinito da je nemoguće uvek biti generalista. Svi generalisti zapravo su serijski specijalisti koji se prebacuju iz jedne oblasti stručnog znanja u drugu, vođeni potrebom ili znatiželjom.

U svetu tehnologije te dve uloge zapravo zajednički deluju. Dok IT stručnjak ima običaj da rešava određene probleme, generalista pronalazi rešenja u interakciji različitih sistema.

Zbog veoma brzog tempa digitalizacije progresivno rušimo granice između tehnologija, proizvoda, prodaje i korisnika. Interakcije između ovih oblasti su česte i brze i jedva da ima vremena za praćenje linearnog procesa. U sve su većoj meri ta prethodno odvojena područja istovremeno zastupljena u projektnim grupama. Korisnici i rukovodioci mogu da prepoznaju probleme, tehnička podrška može da pronađe rešenja i čak da ih pretvori u proizvode, a osobe zadužena za prodaju mogu proceniti uticaj i vrednost rešenja i da im odrede cenu.

Međutim, proces propada kada tehnički stručnjaci nisu u mogućnosti da se stave na mesto korisnika, da sarađuju na zahtevima rešenja sa menadžerima proizvoda ili da osmisle krajnje rešenje u okolini korisnika. Tehnologija sve više predstavlja most između proizvoda i korisnika, poput krojača u ateljeu visoke mode.

Naš pristup u kompaniji Bisnode je da kreiramo organizaciju u kojoj tehnički stručnjaci moraju da grade mostove sa drugim funkcijama. Radimo u kombinovanim timovima za proizvode i podatke kada razvijamo nove proizvode ili radimo na korisničkim projektima. Projekti se pokreću kada se prepozna poslovna potreba i timovi koji rade na njima uključuju specijaliste iz različitih disciplina. Na primer, dizajneri za korisnički doživljaj pružaju iskustvo na osnovu interakcija sa korisnicima. Takva organizacija omogućava svima da rade brže i da se fokusiraju na poslovni slučaj. Svaki stručnjak se poziva da doprinese rešenju poslovnog problema koji se javlja u interakciji između različitih sistema.

Biće veoma zanimljivo videti kada ili da li organizacije prestaju da grupišu ljude samo iz razloga što obavljaju slične zadatke. Tako će se izbeći potreba da bilo ko gradi mostove jer će oni postojati od samog početka, i tako će se omogućiti ne samo vertikalan, već i horizontalan razvoj karijere.

Ako ste pročitali sav gore navedeni sadržaj, ali i dalje niste uvereni da vam je potrebno da budete generalista, samo razmislite o svom privatnom životu. Svi moramo da upravljamo finansijama u svom domu, ali ponekad moramo i da se skoncentrišemo i na kuvanje. Drugim rečima, svi moramo da budemo generalisti kod kuće – zašto bi na poslu bilo drugačije?