IMAMO NOVE BILANSE!

Za 135.000 pravnih lica, od čega je oko 40.000 privrednih društava (pretežno mikro i malih pravnih lica) i oko 95.000 preduzetnika.
Od danas ih možete pogledati na našem portalu poslovna.rs
Članci

Predstavljanje društva koje se oslanja na podatke

20 feb 2020

Svake godine, količina podataka koje čovečanstvo stvara eksponencijalno raste. Na osnovu izveštaja Međunarodne korporacije za podatke (engl. International Data Corporation), ukupna količina podataka generisanih do 2010. godine iznosila je 1,2 biliona gigabajta. U 2020. godini, očekuje se da taj broj dostigne 40 biliona; u 2025. godini, 463 biliona. To obuhvata sve ono što stvaramo ručno, kao što je elektronska pošta, fotografije i objave na društvenim mrežama, ali takođe i senzorske podatke koje generišu naši uređaji, kao što su praćenje lokacije, očitavanja temperature i statistika o zdravlju.
 
Da bi opisao ovu novu eru rastućeg pristupa informacijama, računarski naučnik i profesor na MIT-ju Aleks Pentland smislio je naziv „društvo koje se oslanja na podatke” – to jest, društvo u kom je skoro svaka radnja i odluka zasnovana na velikim podacima, što potencijalno ima velike prednosti za pojedince kao i za korporacije. Ova vizija je značajno veća od toga kako će količina podataka promeniti društvo. Pretpostavlja se i da će se tokovi podataka iz različitih izvora moći neometano usklađivati, umesto da informacije budu ograničene na skladišta gde će biti potrebno ručno da se obrađuju i prečišćavaju pre nego što postanu korisne.
 

Prilagodljivi i sigurni podaci putem algoritama

Piter Najberg, direktor za rizik i kredit iz grupacije Bisnode, upoređuje ideju o društvu koje se oslanja na podatke sa automobilom čiji se motor sastoji od podataka i algoritama – ali u kojem ljudi ostaju u ulozi vozača. „U budućnosti vidim svet gde bez napora i jednostavno, kao i suštinski bezbedno, može postojati digitalni odraz koji mi poznajemo pod nazivom „podaci”, a koje obrađuju algoritmi, na način na koji se unapređuje kvalitet života pojedinca i osnažuje naše društvo kao celina”, rekao je Najberg.
 

Kraj svakodnevnim zadacima

Ova unapređenja potiču iz algoritama koji preuzimaju svakodnevne zadatke; pružanje podrške prilikom donošenja odluka u ličnom i profesionalnom životu; optimizacija upotrebe društvene infrastrukture; i povećanje iskorišćenja oskudnih resursa. Ti svakodnevni zadaci mogu obuhvatati vožnju do posla i zakazivanje sastanaka, što vam štedi sve one sate koje gubite tako što mukotrpno usklađujete svoje obaveze sa obavezama drugih ljudi, da biste ustanovili da je sala za sastanke već rezervisana kada stignete. Kada se vratite kući, kombinovanje podataka sa nosivih uređaja i onlajn resursa omogućiće automatsko generisanje predloga za način ishrane na osnovu toga koja hrana je dostupna u tom godišnjem dobu, vaših želja i podataka o zdravlju, kao i na osnovu dostupnosti u radnjama u vašoj blizini.
 
Unapređeni senzori u telefonima i nosivim uređajima takođe će moći da prate navedene podatke o zdravlju u realnom vremenu i da upozoravaju vašeg lekara ako dođe do problema. U industriji proizvodnje energije, algoritmi će balansirati oskudne resurse u odnosu na potrebe potrošača da bi se upravljalo troškovima njihove potrošnje energije – pored zadataka kao što je da se osigura da je baterija električnog automobila uvek napunjena na optimalni način da bi se produžio njen radni vek.
 

U korak sa sumnjivim elementima

I u finansijskom sektoru, ovaj pristup koji se sve više zasniva na podacima biće efektivno oružje u borbi protiv pranja novca. „Borba protiv pranja novca nije igla u plastu sena. To je gore od toga. Ona rasipa napore i intelekt svih učesnika. A verujte mi, njihove sposobnosti i trud očajnički su potrebni kako bismo ostali u toku sa sumnjivim elementima koji postaju sve razvijeniji”, rekao je Piter Najberg. „Naravno, trik je u tome da se ne pretpostavi da će društvo koje se oslanja na podatke promeniti bilo šta od ovoga. Motivacija za nedozvoljene aktivnosti će i dalje postojati. Ono što će se promeniti jeste količina uloženog napora, koja će se znatno smanjiti: ako uštedite 99 % napora koji ulažete u nepotrebne stvari, moći ćete se zaista posvetiti slučajevima koji to zahtevaju. Značajno će se povećati i poverenje u to da se obaveze zaista obavljaju, i to na pravi način, a sve će to sada biti lakše.”
 

Kako pravilno postupati i tumačiti podatke

Međutim, i dalje postoji nekoliko prepreka do toga što društvo koje se oslanja na podatke postane stvarnost. Jedan je od najvažnijih izazova osigurati da svi podaci dolaze s potrebnim metapodacima kako bi bilo moguće pravilno ih obraditi i tumačiti. „Svet je prepun baza podataka, skladištenja, izdvojenih podataka, transformacija, isporučenih podataka i API-jeva. Ipak, veoma je retko da možete dobiti one podatke, baš onda kada su vam potrebni, u obliku u kom se direktno mogu koristiti,” primećuje Najberg. „To je kao da svet radi korišćenjem stotina miliona različitih vrsta struje i stotina miliona različitih vrsta kablova.”
 
“Ali očekujem da će moji unučići videti društvo koje se oslanja na podatke kao prirodan deo njihovih života od rane dobi,”

“Ali očekujem da će moji unučići videti društvo koje se oslanja na podatke kao prirodan deo njihovih života od rane dobi,”

Peter Nyberg direktor rizika i kredita Grupacija Bisnode

 
Automatsko obeležavanje podataka informacijama, poput toga odakle su i čemu služe, omogućiće računarima da momentalno razumeju i pretvore podatke onako kako je potrebno. Takođe će biti moguće da se „algoritmi približe podacima, umesto da bude obrnuto,” kako Najberg kaže. To je važno iz sigurnosnih razloga – pogledajte kako kompanija kao što je Apple čak i danas obrađuje kalkulacije veštačke inteligencije direktno na vašem telefonu umesto da šalje vaše podatke na udaljeni server gde nemate kontrolu nad tome kako i koliko dugo se podaci čuvaju.
 
Kada se te prepreke savladaju, implikacije su obimne. A već smo na dobrom putu
da to postane realnost. „Na tehničkom nivou, do toga ćemo doći u naredne 3 do 7 godina. U društvenom pogledu, to će se prvo pojaviti u manjim oblastima, zatim će postepeno rasti i spajati se tokom dužeg perioda. Ali očekujem da će moji unučići videti društvo koje se oslanja na podatke kao prirodan deo njihovih života od rane dobi,” zaključuje Piter Najberg.