Članci

Kako će generacija rođena 90-tih uticati na potrošnju u budućnosti

02 maj 2017

Javno je poznato da su ljudi rođeni u 40-tim i 60-tim godinama prošlog veka imali snažan uticaj na društvo i njegovu potrošnju. Sada je došlo vreme na generaciju rođenu u 90-tim godinama 20. veka. Mada, da li će prva potpuno digitalna generacija zaista uticati na vaš posao?

Ogromne demografske promene tokom istorije donele su nove vrednosti i nove načine ponašanja, koji su uticali kako na društva, tako i na tržište. Sada odrasta sledeća veća generacija nakon šezdesetih i javlja se pitanje kakve će biti posledice.

Puno je stvari koje generaciju rođenu u 90-tim odvajaju od one koja je rođena u 40-tim i 60-tim godinama. Prvi odrastaju uz mobilne telefone i internet. Žive i druže se na internetu. Poverenje u društveni sistem je slabije od onoga koje imaju prethodne generacije. Vrlo je verovatno će deca 90-tih odabrati rešenja drugačija od već uspostavljenih načina na koje funkcionišu društvo i poslovanje.

Za mlađu generaciju je budućnost svetla. Žele promene i nova rešenja za velike svetske probleme, poput globalnog zagrevanja. Imaju snažnu veru u sebe i veruju da mogu svoj život da oblikuju po sopstvenim željama. Pitanje je kako će ta promena u ponašanju uticati na potrošnju i razvoj društva u budućnosti. Kako će današnja omladina upotrebiti svoju snažnu motivaciju?

„Mislim da će preduzeća, koja se usude da zaposle predstavnike generacije rođene 90-ih i daju im ulogu u budućnosti kompanije, biti pobednici.“

Per Selin, analitičar u Bisnodeu

Kako se oblikuju odluke pri kupovini

Kao primer možemo da pogledamo na koji način mladi sakupljaju informacije pri donošenju odluka o kupovini. Oni u taj proces uključuju više ljudi, tragaju za što većim brojem informacija, čitaju i slušaju mišljenja drugih. Internet je bitan kanal, bez geografskih prepreka. Mladi „žive“ na internetu, jer na njemu provode svo svoje vreme.

Sa druge strane, sredovečna i starija populacija internet koristi za svakodnevni posao, za slanje elektronskih poruka i traženje informacija. Neki ih nazivaju „turistima“ jer dolaze na internet, pronađu ono što im treba, a zatim nestaju u svoj svet van interneta.

Skoro 80% mlade populacije vidi internet kao primarni vid informacija i skoro polovina njih gleda televiziju putem kompjutera, a jednak procenat ljudi prati internet oglase. Kod starije populacije ove karakteristike ima samo 20% osoba.

 

Konzumiranje vesti

Internet je dominantan izvor informacija. Dnevnu štampu i poslovne časopise čita još samo sredovečna i starija populacija.

Ovaj nov način ponašanja definitivno značajno utiče na svet, koji će bočeti da se menja kako nove generacije budu oblikovale društvo oko sebe. Tako je bilo i sa generacijama rođenim 40-ih ili 60-ih godina dvadesetog veka.

Sledeći korak za generaciju rođenu 90-ih

Kada generacija rođena u devedesetim bude stvarala porodicu i ušla u fazu „kozumiranja“, verovatno ćemo doživeti snažan ekonomski bum. Ali, nakon toga ćemo sigurno imati i strmoglavi pad, pošto je pri prelasku u 21. vek rođeno malo dece. Sledećih nekoliko godina će zato biti veoma urbulentno doći će do velikih i brzih promena.

Nove marketinške strategije

Moramo da razumemo da igralište za marketinške stručnjake i preduzeća postaje sve složenije. Dok velike demografske promene utiču na ponašanje i vrednosti, digitalizacija tržišta se nastavlja. To znači da postoji velika verovatnoća da će biti potrebne različite strategije za komunikaciju sa klijentima. Biće nam potrebna zasebna strategija koja koja će se obraćati takozvanim internet turistima, kao i ona koja će komunicirati sa onima koji „žive“ na internetu.

Kako doći do korisnika u budućnosti?

„Lično smatram“, navodi Per Selin, analitičar u Bisnodeu, „koja se usude da zaposle predstavnike generacije rođene 90-ih i daju im ulogu u budućnosti kompanije, biti pobednici. Filozofija je jednaka onoj koju ima Gillette, kada imenuje projektnu grupu sastavljenu od predstavnika različitih delova kompanije. Cilj je razvoj boljeg brijača od poslednjeg koji smo lansirali na tržište. Vrlo dobro su svesni da su na vodeći na tržištu, kao i da je za očuvanje vođstva neophodno raditi nešto što nijedan od konkurenata ne radi.“

Neophodno je biti svestan da je kupcu lakše da nađe alternativni proizvod, nego da ponovi kupovinu proizvoda koji je prethodno već kupovao. Više nije moguće više privlačiti kupce velikim popustima, a zatim na njima graditi dugoročnu profitabilnost. Ovakva strategija na mlađim ciljnim grupama ne deluje. Možda je ključ uspeha u definisanju tržišta i klijenata na osnovu generacije kojoj pripadaju,  uzimajući u obzir njihove lokalne i globalne vrednosti i činjenicu da li su „turisti“ ili „rezidenti“ digitalnog sveta.

Šta razdvaja generacije

Interesi:

  • Rođeni u 40-tim godinama: hrana, vino, putovanja, istorija, kultura, finansije, literatura
  • Rođeni u 60-tim godinama: putovanja, zabava, zdrava prehrana, fizička vežba, film, hrana, vino
  • Rođeni u 90-tim godinama: film, fizička vežba, muzika, moda, zabava, zdravlje, putovanja

Izbor profesije:

  • Rođeni u 40-tim godinama: administracija/finansije, obrazovne profesije, zdravstvo
  • Rođeni u 60-tim godinama: tehnologija/IT/telekomunikacije/administracija/zdravstvo
  • Rođeni u 90-tim godinama: prodaja/marketing, hotelijerstvo/ugostiteljstvo, zdravstvo

Prijavite se na našu mailing listu

Newsletter je namenjen svima koji su zainteresovani za članke, analize i predviđanje trendova.