Vesti

Donošenje strateških odluka na osnovu osećaja vodi ka rizičnom poslovanju

06 dec 2019

Mnoge odluke u životu donosimo na osnovu osećaja. Kada dođe do donošenja odluka od kojih zavisi budućnost kompanije, ne biste smeli da se oslanjate samo na sopstveni osećaj jer vas može odvesti u rizično poslovanje. Istraživanja, naime, pokazuju da se rast, inovacije i privlačenje talenata bolje pokazuju kod preduzeća koja se ne oslanjaju na osećaj, već na upotrebu podataka.

 

 

Rukovodioci u preduzećima su već svesni da za uspešno poslovanje u budućnosti slepo poverenje ili isključivo oslanjanje na osećaj više nisu dovoljni. Sve je više onih koji se odlučuju da svoje poslovne odluke povere rešenjima koja se zasnivaju na podacima i analitičkim pristupima koji preduzećima pomažu u postizanju izvrsnosti. Svest o značaju pametnih podataka i njihova upotreba preduzeća, naime, vodi ka uspešnoj budućnosti „bez loših odluka“.

Četvrtina rukovodilaca donosi strateške odluke na osnovu osećaja

„Mnoge odluke još uvek donosimo samo po osećaju koji zovemo instinkt ili eksperimentisanje, ali u tom kontekstu teško razmišljamo o eksponentima rasta. Današnji poslovni svet je na pragu velikih promena pošto podaci postaju osnovna potreba svih sektora. Stvaranje organizacije koja se zasniva na podacima i uvidu znači zamenu osećaja bez osnove odlukama koje se zasnivaju na pouzdanim analitičkim podacima“, kaže Rikard Kandel, direktor analitike u kompaniji Bisnode.
 
Izveštaj o istraživanju kompanije Bisnode „Unapređenje poslovanja“, koji je pripremilo preduzeće Kairos Future i u kome je učestvovalo 25 ili više izvršnih rukovodilaca na deset tržišta u Evropi (ukupno 300 učesnika), pokazuje da 25 procenata članova najvišeg rukovodstva donosi odluke na osnovu osećaja. Istovremeno, 38 procenata kaže da 2030. godine neće više poslovati ako se ne obavežu na budućnost koja se zasniva na podacima. Zbog nedovoljno znanja i nezadovoljavajućih procesa za iskorišćavanje internih i eksternih podataka, članovi najvišeg menadžmenta noću ne spavaju, a pored toga, polovina rukovodilaca ne poseduje zadovoljavajuće znanje koje je potrebno za poboljšanje primene i analize podataka. Utvrdili smo da su ulaganja u mogućnosti analize podataka neravnomerno raspoređene između odeljenja i poslovnih funkcija. Mogućnosti za analizu podataka u IT odeljenjima (34 procenta) su izuzetno velike, dok odeljenja za marketing (13 procenata), odeljenja za istraživanja i razvoj (12 procenata) i odeljenja prodaje (14 procenata) zaostaju, što bi prema očekivanjima negativno uticalo na uspešnost evropskih kompanija.
 

Budućnost je u digitalizaciji i automatizaciji

Vođenje kompanije kroz procese digitalizacije i automatizacije nije jednostavan zadatak. Kada govorimo o analizi podataka i veštačkoj inteligenciji, neke grane u automatizaciji zadataka imaju više iskustava od drugih. Finansijske usluge, konsalting, IT tehnologija su sa 25 procenata vodeće grane u toj oblasti i pokazuju da je većinu zadataka moguće automatizovati pametnijom primenom analize podataka i veštačke inteligencije. S druge strane, sektori kao što su javne usluge, obrazovanje i zdravstvena nega, s automatizacijom od 10% zaostaju i takođe pokazuju da je većinu zadataka moguće automatizovati. Istovremeno, 39 procenata učesnika kaže da će analiza podataka i veštačka inteligencija do 2030. godine potpuno transformisati njihovu granu.
 
Kompanije koje su već stavile podatke u centar svog delovanja beleže veoma nisku stopu fluktuacije zaposlenih (manje od 10 procenata). Uprkos tome, 55 procenata kaže da su problemi povezani s tehnologijom i digitalizacijom neugodniji od saradnika. S obzirom na najčešće odgovore rukovodećih evropskih službenika, upravljanje i uverenje zaposlenih koji imaju negativan odnos prema podacima je podjednako veliki izazov. Znanje rukovodilaca se takođe razlikuje. Na osnovu istraživanja možemo reći da postoji određeni generacijski jaz, pri čemu rukovodeći timovi s milenijalcima imaju viši nivo digitalne pismenosti, a rukovodeći timovi s pripadnicima „baby boom“ generacije zaostaju.
 

Izazovi i prognoze u upotrebi podataka i veštačke inteligencije

Učesnici u istraživanju imaju brojne izazove u pogledu prelaska njihove organizacije na poslovanje s većim korišćenjem podataka:
  • Čak 47 procenata kaže da ne poseduju dovoljno znanja koje je potrebno za poslovanje koje je više usmereno na podatke.
  • Jedan od tri učesnika kaže da uopšte ne zna šta njihovoj grani donosi budućnost analize podataka.
  • Više od 70 procenata najafirmisanijih kompanija prepoznaje nedostatak raspoloživog talenta kao jednog od primarnih izazova.
  • Više od četiri od deset učesnika u istraživanju kaže da je jedan od ključnih izazova uvođenje i upotreba procesa koji podržavaju iskorišćavanje internih i eksternih podataka.
  • Nedostatak osoblja za upravljanje prelaskom na poslovanje koje je više usmereno na podatke je još jedan izazov kod 35 procenata rukovodećih radnika.
Istovremeno su članovi najvišeg rukovodstva u preduzećima svesni da je budućnost u upotrebi pametnih podataka i veštačke inteligencije:
  • Više od tri od deset učesnika kaže da će 2030. godine sve strateške odluke u njihovoj grani podržati veštačka inteligencija.
  • U istraživanju je 34 procenta reklo da će 2030. godine imati u svom rukovodećem timu člana koji neće biti čovek.
  • Skoro tri od deset učesnika kaže da će do 2030. godine većinu rukovodilaca zameniti veštačka inteligencija.
 
 

Prestanite da se oslanjate na osećaj, kladite se na upotrebu podataka

Podaci i njihova odgovarajuća obrada su, dakle, i danas od ključnog značaja prilikom donošenja pametnih poslovnih odluka koje vode preduzeća do rasta i uspešnosti. „Napreduju ona preduzeća koja danas znaju da će 2030. godine njihova pobeda na domaćem tržištu zavisiti od toga na koji način će za sopstvenu korist koristiti podatke“, naglašava Rikard Kandel, direktor za analitiku u grupi Bisnode. Podaci će i dalje transformisati tržište rada, menjati ulogu pojedinih zaposlenja i stvarati veliku potrebu za naučnicima za podatke. Ako preduzeća budu želela da upoznaju mogućnosti koje podaci pružaju, moraće da gledaju još dalje od izazova s kojima se u oblasti podataka suočavaju danas. Potrebna je svest da uspešno poslovanje sutrašnjice, ali i današnjice vode podaci, a ne dobar osećaj direktora marketinga.